H. W. Jansan, profesor istorije umetnosti na K jujorl:.omuniverzitetu, daje nam II 0\'0; knjizi istoriju razvitka cwopskeumetnosti, ali obrauj e i onc vanevropske elemente koji su na nekinain obogatili evropsku umetniku tradiciju : praistorijsku iprimitivnu umetnOSt, umetnost Egipta, Bliskog istoka i islama. Utoku izlaganja autor je uvek nasto}ao da istakne politi ku iideoloku pozadinu koja je doprinda poja\; jedne odredene vrsteumetnosti na odredenom mestu i II odreeno vreme. On takoe neproputa priliku da ukae na sluajeve kada su eksperi memisanjapojedinaca van granica ustaljenih tradicija do\'odila do preokretaII razvitku umetnosti. Citkim stilom, koji je istovremeno i nau a ni informativan, profesor Janson vodi i t a oca kroz istorijuslikarstva, arhitekture i skulpture od najranijih primem don3jslocni jih dela dana!njice: od primitivnih enda u steni doapstraktnog ekspresionizma, od peinskih prebivalita do gradevina odstakla i prenapregnutog betona, od palcolitsk.ih figurina do mobilai asambla3. Osim uvoda o "umetniku i njcgovoj publici", kn jigasadni etiri dela: o starom \ieku, srednjem \eku, renesansi ibaroku, i o modernom 5\etu. U (:ostskri ptumu su izloene u najkraimcrtama karakteristike indijske, kineske i japanske umetnosti, iprekolumbo\"Ske umetnosti Centralne Amerike. U ovom novom,proircnom i dopunjcnom izdanju, profesor J anson je u mnogomeusavrio svojc delo - koje je II meduvreenu od svog prvogoriginalnog izdanja prcvedeno na jedanaest jezika i premailomilionski tira. Na vie mesta u }mjizi uneseni su novi podaci i noveilustracije; posebno je proiren deo o sa\'remcnim kretanjima uumetnosti. koj i sada tekstualno obuhvata i ilustracijamadokumentuje najnovi je rczultate umctnosti u S\ctu. U ovom izdanjunalazimo t3kode prvi put i obimnu sinoptiku tabelu, sa hronologijomdogaaja to obeleavaju razvitak civilizacijc, kao i dve geogr.lfskekarte. Osim toga proirena je i dopunjena bibliografija. Novoproireno i dopunjeno izdanje sadri 970 ilust racija, 88reprodukcija u bojiSLIKA NA OMOTU:
danja najstarijih vladara teko se prenose u na kalendar). Prelaziz praistorije u prvu dinastiju poznat je kao predinastiki period.Staro carstVo predstavlja prvo razdoblje posle ovog i zavriava seoko 2105. pre n.e., zbacivanjem este dinastije. Ova metoda raunanja istorijskog vremena izraava istovremeno veoma istanan smisaoEgipana za kontinuitet i dominantnu vanost faraona (cara), koji jebio ne samo vrhovni vladar ve i bog. Imali smo prilike da ve (vidistr. 28) pomenemo glavne karakteristike carstva; sve su one bileoliene II faraonu, jer njegova carska vlast nije bila samo dunostili privilegija, koja je poticala od neke natprirodne sile - ona jebila apsolutno boanska. Mada nam njegov status moe izgledatibesmislen i mada je praktino bio neefikasan u periodima politikihnemira, on je ostao glavna karakteristika egipatske civilizacije.Za nas on ima posebnu vanost zbog toga to je u velikoj meriodreivao karakter egipatSke umetnosti. Nisu nam tano poznate merekojima su prvi favaoni uspeli da ostvare svoje pretenzije na statuSboanstva, ali znamo njihove istorijske podvige: oni su nilskudolinu od prvog vodopada kod Asuana do delte ujedinili u jednusnanu dravu i poveali plodnost ove doline na taj nain tO suregulisali godinje rene poplave pomou brana i kanala. Od tihobimnih radova do danas nije niAta sauvano, a veoma malo je ostaloi od starih egipatskih palata i gradova. Nae poznavanje egipatskecivilizacije poiva samo na grobnicama j njihovom sadraju. To nijesluajno, jer su te grobnice bile sagraene da veno traju. Ipak, nesmemo nainiti greku time to bismo zakljuili da su Egipani gledalina ovozemaljski ivot uglavnom kao na put ka grobu. Briga kojuposveuju kultu mrtVih jeste karika koja ih vezuje s neolitskomptcll, ali je znaenje koje su mu dali sasvim novo i razliito:mrani strah OCI duhova mrtvih, koji je preovlaivao u primitivnomkultu predaka, ovde kao da uopte ne postoji. Umesto toga, dolo jeshvatanje Egipana da sc svaki ovek mora pobrinuti za svoj sreanivot posle smrti. On je opremao svoju grobnicu kao neku vrstureplike u senci svoje svakodnevne okoline, da bi njegov duh, njegovka mogao da uiva u njoj, i gledao je da za svoj ka obezbedi telo ukome e ovaj boraviti (svoje roeno mumificirano telo ili, ako bi onobilo unBteno, svoju statuu). Otra granica izmeu ivota i smrtinekako je o\'de udno zamaglje na, i tO je moda bio glavni podsticajza stVaranje ovih tobonjih domainstava; ovek koji je znao da enjegov ka uivati u istim zadovoljstVima u kojima je i on sam uivao,i koji se sopstvenim trudom unapred pobrinuo za ta zadovoljstva,mogao je da eka jedan aktivan i srean ivot bez straha od velikognepoznatog. U izvesnom smislu, dakle, egipatska grobnica bila jekao neko ivotno osiguranje, ulaganje kapitala u duhovni mir. Takavutisak. u najmanju ruku stiemo kad gledamo grobnice starogkraljevstva. Kasnije, vedrina ovog shvatanja pomuena je tendencijomda se duh ili duh podele na dva ili we identiteta, a takoe, iuvoenjem neke vrste suenja, merenja dua; i tek onda nailazimo i naizraavanje straha OCI smrti.
Hw Janson Istorija Umetnosti Pdf
kao da nedostaje povezanost u s.:enu ili bilo kakvo simbol inoznaenje; moda bi trebalo da vidimo u njoj jedan od prvih pokuaja dase prikau one scene iz s\'akodnevnog i\'ota kakve sreemo nekolikovekova kasnije u grobnicama starog carstva (sl. 55. 56). U vremezidne slike iz Hierakonpolisa - oko 3500. pre n.e, - Egipat je biou toku uenja kako da se slui bronzanim oruem. Zemljom je vladao,moe mo tako pretpostaviti, izvestan broJ lokalnih suverena, iji jestatus bio jo dosta blizak statusu plemenskih poglavica. Scenabitaka izmedu ljudi sa belim i crnim telom na slici verovatno jeodraz lokalnih ratova i sukoba. Iz njih su se rodila dva suparnikacarstva, Gornji i Donji Egipat. Borba izmeu njih zavrila se kada jejedan od careva Gornjeg Egipta, koji je u kasnijim izvetajimapominjan kao Mencs, odneo odlunu pobedu nad Donjim Egiptom iujediniv oba carstva. On je verovatno identian s kraljem Nanne rom,koji se javlja na udnom ali upeatljivom pred metu prikazanom naslikama 41 i 42, ceremonijalnoj kri ljanoj paleti na kojoj se slavipobeda nad Donjim Egiptom (obratite panju na razliite krune kojenose carevi). Iona porie iz Hierakonpolisa, ali, i nae, ima malozajednikog sa zidnom slikom. Za Nannerovu paletu se moe rei da jepo mnogo emu najsta rije umetniko delo koje poznajemo: ona jenajstarija sauvana slika jedne istorijske linost i identifikovanepo imenu, a ni njen karakter nije vie primitivan; ona, u stvari,pokazuje ve skoro sve cne egipatske umetnosti Starog carstva ikasnijeg perioda. Kad bismo samo imali dovoljno ouvanog materijalada ukorak pratimo evoluciju od zidne slike do ove pa lete! A sadaproitajmo scene prikazane na obema stranama. injenica to smo ustanju da to uinimo jo je jedna indikacija da je praistorijskaumetnost ostala iza nas, Jer, znaenje ovih reljefa postalo je jasnoi eksplicitno ne samo zahvaljujui hijeroglifskim oznakama ve izahvaljujui upotrebi itavog niza vizuelnih simbola, koji prenosetanu poruku imaocu i - sto je najva1..nije - i disciplinovanoj,racionalnoj sreenosri osnovne zamisli. Na slici 41. Nanner je epaopobedenog neprijatelja za kosu i sprema se da ga ubije buzdovanom;jo dva pobeena neprija telja postavljena su u najnii odeljak (malapravougao na povrina kraj oveka s leve Strane oznaava utvrdeni gradili citadelu). U gornjem desnom uglu vidimo lica okrenutih premacaru nekoliko slikovnih znakova: soko koji stoji nad bokorompapirusa dri ue za sapinjanje privezano za ljudsku glavu, koja.iz-
rasta. iz istog da iz kojeg i biljka. U o\'oj sloenoj slici. ustvari, ponavlja se glavna scena na nivou simbola; glava i papirusoznaavaju Donji Egipat, dok je pobedonosni soko Horus, lokalni bogGornjeg Egipta. Paralela je jasna: Horus i Narmer su jedno isto;bog trijumfuje nad ljudskim neprijateljem. Prema tome, Nannerovpokret ne moe se shvatiti kao da predstavlja stvarnu bitku;neprijatelj je nemoan od samog poetka, a ubijanje je ritual, a nefiziki napor. Mi to nagaamo iz injenice to je Nanner skinuo sandale(dvorski slubenik iza njega dri ih u ruci), to treba da oznai da onstoji na svetom tlu Sa druge strane palete (sl. 42) on se opetpojavljuje bosonog, u pratnji nosaa sandala, kako stupa u sveanojpovorci iza nosaa stegova da pregleda obezglavijene leeveneprijatelja. (Ista predstava javlja se docnije u Starom zavetu,oigledno pod egipatskim uticajem, kada Gospod nareuje Mojsiju daskine obuu pre nego to e mu se on javiti u plamteem grmu.) U donjemodeljku jo jednom se ocrtava po beda na nivou simbola; tu je faraonprikazan kao bik koji gazi neprijatelja i rui un'renje (rep bikakoji visi Nanneru s pojasa prikazan je na obe njegove slike; to eostati sastavni deo ceremonijalne odee faraona za sledee trihiljade godina). Jedino srednji odeljak nema nikakvo eksplicitnoznaenje; dve ivotinje du gih vratova i njihovi pratioci nemajuatributa po koji ma bi se identifikovali; moda su samo preneti sastarijih isto ornamentainih paleta. U svak;)m sluaju, one se vie nejavljaju u egipatskoj umetnosti. Zadrali smo se ovako dugo na ovimreljefima stoga to moramo shvatiti njihovu sadI2inu da bismo shvatili njihove fonnalne kvalitete, njihov mI Sve dosada smoizbegavali ovaj izraz, pa ga, pre no to krenemo dalje. moramoukratko objasniti. Re stil izvedena je od stilus, orua za pisanje ustarih Rimljana; prvobitno se odnosila na odreene naine pisanja -oblik slova isto kao i izbor rei. Danas, meutim, stil seupotrebljava u irokom znaenju da se izrazi odredeni nain na koji jeuraena neka stvar, bilo u kojo; oblasti ljudske delatnosti. On jeprosto izraz pohvale u veini sluajeva: timati stila. znaiodlikovati se, isticati se. Ali, iza toga se krije i neto drugo, toizbija na videlo ako se upitamo ta hoemo da kaemo reima da nekastvar mema stila. Takva stvar ne samo da se ne razlikuje odostalih, ona se i ne moe razlikovati; drugim reima, ne znamo kakoda je klasifikujemo, kako da je stavimo u odgovarajuu grupu, jerona kao da ukazuje na vie raznih pravaca istovremeno. Oekuje se,dakle, da stvar koja ima Slila ne srne biti nedosledna sama sebi,ona mora imati unutranju povezanost ili jedinstvo, i mora nositi usebi izvesno oseanje celosti, oseanje da je sve iz jednog komada.To je kvalitet kome se divimo u stvarima koje imaju stila, jer oneumeju da nam se nametnu ak i kad ne znamo koja je posebna vrstaSlila u pitanju. U likovnim umetnostima stil znai poseban nain nakoji su oblici ko ji sainjavaju jedno umetniko delo odabrani isloeni u celinu. Za istoriara umetnosti prouavanje stilova je usreditu panje. Briljivom analizom i uporee njem stilova istoriarumetnosti otkriva kada i gde i ko je stvorio neko umetniko delo;stil ga, u isto vre-
2ff7e9595c
Comments